Mobing na poslu bi predstavljao niz radnji koje za sobom nose psihološki teror, moralno ponižavanje, psihičko maltretiranje. Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je jasno definisao ponašanje koje se može okarakterisati kao mobing na poslu:
- repetitivno ponašanje
- ponašanje koje unižava i povređuje dostojanstvo zaposlenog
- ponašanje koje izaziva strah kod zaposlenog (izolovanje, pogoršavanje uslova rada itd.)
Kako je sama tema mobinga prilično osetljiva, ni sam zakon nije najprecizniji po pitanju mobinga ali i dokazivanja istog. U zavisnosti od slučaja, nekada je dovoljno dokazati uvredljivo ponašanje, a nekad će biti potrebni i nešto podrobniji dokazi.
Govoreći o mobingu, pre svega treba napraviti terminološku razliku od diskriminacije, pa će se ova dva termina razlikovati kako po motivima, tako i prema načinu izvršenja ali i prema zakonskoj definiciji. Diskriminacija se po pravilu vrši na osnovu ličnog svojstva diskriminisanog lica – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija itd. Razlog čestog izjednačavanja ova dva termina je što krajnji rezultat uglavnom bude isti: ponižavanje zaposlenog, povreda dostojanstva, uvrede i slično.
Potencijalni vinovnici mobinga na radnom mestu mogu biti:
- poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca
- drugi zaposleni
Onda kada poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca vrši mobing, takav problem se uglavnom rešava tužbom, međutim, kada to vrši drugi zaposleni, shodno Zakonu, problem se rešava mirnim putem, medijacijom kod samog poslodavca, a tek ukoliko ne dođe do pozitivnog ishoda može se podneti tužba. U ovakvom slučaju ukoliko ste žrtva mobinga potrebno je da poslodavcu podnesete zahtev koji je on dužan da prihvati u roku od 3 dana od dana prijema zahteva, te da u tom roku odredi termin posredovanja.
Postupak posredovanja
Posrednik ima mogućnost predlaganja rešenja ali ne i njegovog nametanja, pa s tim u vezi, ukoliko ste žrtva mobinga znajte na niste u obavezi da prihvatite rešenje koje je izneo posrednik. Posrednik se imenuje u roku od osam radnih dana, a razrešenje postupka može da traje 30 dana od dana imenovanja posrednika. Ukoliko u navedenom roku postupak ne završi, sledeći korak je tužba.
Kome prijaviti zlostavljanje na poslu?
Mobing se prijavljuje sudu i to podnođenjem tužbe protiv lica koje je vršilo mobing. Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija koja predstavlja zlostavljanje. Ukoliko je pokušano rešavanje spora mirnim putem, odnosno posredovanjem, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od kada je dostavljeno obaveštenje da zaposleni nije zadovoljan razrešenjem postupka.
